Od dana kada se rodite, počinje vaše vaspitanje i učenje. U tom procesu, značajan deo zauzimaju „stvari koje se ne rade.“ Počinje se od osnovnih i neophodnih, poput, ulica se ne prelazi ako ne pogledaš levo pa desno, ili, ne prilaziš uključenom štoretu koliko god bila velika želja da kreneš stopama Džejmsa Olivera.

Kako odrastamo, lista stvari koje se ne rade se povećava, ali se i suštinski menja. Najčešće više nije reč o zaista bitnim upozorenjima, koja doprinose tvojoj bezbednosti ili nekom drugom bitnom faktoru. Ali, ukoliko želiš da budeš prihvaćen u nekom društvu, pravila postoje, ima ih mnogo i ti ploviš kroz njih a da često nisi ni svestan njihovog uticaja i broja.

Nije kul biti dobar učenik, crne čarape se ne nose na bele patike i obrnuto, devojke ne prilaze prve muškarcima, čak i ako im se veoma dopadaju i iz nekog razloga nisu prvi obratili pažnju na njih. To se ne radi. Čekaju njihov pokret, a ako on ne usledi, odu kući i zaborave na to, šta da se radi. Pomfrit se jede sa kečapom, hot-dog sa senfom. Leti se ide na more, a zimi, osim ako niste nešto imućniji, uglavnom provodite slobodno vreme u kući. Mogu li hladni zimski dani da se zaslade omiljenim sladoledom? Svakako da mogu, nije zabranjeno, ali ko to radi, ko jede sladoled zimi?

Sladoled je letnja poslastica, stvar koja se jede da te osveži na temperaturama od preko 30 stepeni. Kako će to da izgleda ako sad uzmem i pojedem jedan Kapri, u sred februara meseca u mom stanu prijatno zagrejanom na 22 stepena, u kojem sedim u majici kratkih rukava? Treba da naiđu neki drugari da me vide, pa da ispuste onaj „heh, vidi ga ovaj“ frktaj. Šta je sledeće što mogu da pomisle, da ću prestati da prekraćujem slobodno vreme sa njima diskusijom o transfer politici Crvene Zvezde i Partizana, ili da ću za 10 godina mature predložiti uže okupljanje nas nekoliko, umesto odlaska u zakupljeni restoran po ne beznačajnoj ceni, gde ćemo uživati u društvu svih 250 ljudi sa kojima smo bili generacija, od Marka, kome se nismo javljali ni u najeuforičnijim momentima maturske ekskurzije, pa do Jovane, koja se učlanila u političku stranku?

Gledajte, nije svaka „stvar koja se ne radi“ besmislica. Crne patike na bele čarape i obrnuto stvarno izgledaju glupo. I na razgovor za posao se ne ide u majici sa vukom koji zavija ka mesecu, sa četinarskom šumom u pozadini. Ovaj tekst ne poručuje da od sutra treba da postanete nesputani bajker koji će prezreti stege društva. Ali jedite sladoled zimi, ako ga volite i leti. Ništa mu ne fali ni zimi, i ništa neće faliti ni vama.