Sa prvim svitanjem, pekare u Francuskoj poslažu sveže, mirisne kroasane u izloge, a pospani Francuzi i uvek doterane Francuskinje uz kratak espresso i dnevnu štampu započinju svoj mali dnevni ritual.

“Jedan kroasan” dovikuje mladić prodavačici. Na drugom kraju ulice, Parižanka u Šanel kostimu ispija polako svoju prvu kafu i uživa u ukusnom zalogaju kroasana. Kroasan – francuska poslastica, voljen je u svim oblicima – sa čokoladom, bademima, šunkom ili prazan uz kratak espresso i sa pogledom na Ajfelovu kulu.

Nacionalni proizvod Francuske i izvor inspiracije postao je skoro kliše danas. Ali, na kraju krajeva, šta može da bude jednostavnije i ukusnije od lisnatog testa sa buterom, hrskave spoljašnjosti?

U INAT TURCIMA

Dok uz novi zalogaj ukusnog, tek ispečenog kroasana maštate o filmskoj romansi u Parizu, sigurno vam ne bi palo na pamet da je kroasan nastao u Austriji. Davne 1683. godine,  Beč je bio pod opsadom Turaka. Dok se na zidinama smenjivala straža, u pekarama širom ovog grada mesila su se peciva. Jedan od radnika pekare začuo je sumnjive zvuke i alarmirao stražu, koja je otkrila da se ispod grada kopaju tuneli. Napad je sprečen, a u znak pobede nad Turcima, pomenuti pekar je napravio pecivo u obliku polumeseca, simbola na Turskoj zastavi. Otuda izraz bečka peciva za sve vrste kroasana.

AKO NEMA HLEBA, DAJTE IM KROASANA!

Tek nekoliko vekova kasnije, priča o kroasanima se seli u Francusku. Marija Antoaneta, nostalgična za svojom domovinom želela je da ispuni još jedan od svojih hirova, pa je kuvarima objasnila kako da naprave bečko pecivo. Kroasan, koji na francuskom znači polumesec, dobija na popularnosti i sa dvorskih krugova servira se na trpeze građana. Poznata izreka Marije Antoanete „Ako nema hleba, dajte im kolače“, zapravo nije tačna. Kada je stanovništvo podiglo pobunu nakon nestašice hleba, Marija je svojim podanicima poručila: „Ako nema hleba, dajte im kroasane“.

KAKVE VEZE IMAJU LJUBAV I KROASAN?

Kada sa kuvarske mitologije ipak pređemo na realnost, priča je mnogo manje glamurozna, a više marketinška. Augustin Zang, austrijski oficir je podlegao šarmu jedne Parižanke i krenuo za njom u grad svetlosti. A kako je već nakon nekoliko dana uvideo da se od ljubavi ne može živeti, otvorio je malu pekaru i prodavao pecivo slično današnjim kroasanima. Uz pomoć novinarskog oglašavanja i plakatima koji su osvanuli širom Pariza, privukao je pažnju pariske buržoazije. Tadašnji kroasani više su ličili na orijentalnu poslasticu, posuti šećerom i bademom. Pod uticajem francuske kuhinje, kroasan postaje sofisticiraniji, a obično testo zamenjuje lisnato.

Novi kroasan je postigao ogroman uspeh i ostaje do danas izraz tipičnog francuskog zadovoljstva. Običan kroasan, sa čokoladnim punjenjem, bademom ili šunkom, suvim grožđem ili sirom – sloj po sloj, i Francuzi su napravili najpopularnije pecivo na svetu.

Jednostavni izgledom i ukusom, kroasan je ono što je potrebno za prijatan doručak i mala sanjarenja. Ispecite kroasane, naspite vino u čašu, stavite crveni ruž i nabacite setan pogled Parižanki. Odaćemo vam tajnu – bitno je da izgledate kao da ste zamišljene, čak iako to niste. Franscuski šarm će se lako useliti i u vaš dan.