Istorija krofni proteže se vekovima unazad, još od antičke Grčke i starog Rima, kada su na jelovniku bile pržene trake od testa služene sa medom, što se praktično može smatrati začetkom krofni. Uporedo sa istorijom, razvijale su se i krofne, pa se tako danas mogu naći slatke, slane, popularne američke, princes krofne, ali i jedinstvene: slatke, ledene krofne u obliku sladoleda, pa još na štapiću.
Sladokusci i ljubitelji krofni koje se tope u ustima, zavalite se u fotelju, jer vas vodimo u svet ovog slatkog zadovoljstva, koji nas svojim mirisima vraća u detinjstvo, kada smo obožavaili bakine krofne.
Pravi bum popularnosti su krofne dostigle u Engleskoj, Nemačkoj i Holandiji još u 15 veku. U Nemačkoj je u tom dobu bilo teško doći do šećera, tako da se testo jelo sa mesom ili pečurkama.
Holandski doseljenici kasnije su preneli ovu poslasticu u Ameriku, koja je tamo postala posebno popularna, pogotovo među policajcima. Gotovo da nema akcionog filma u kom policajci za doručak ne jedu krofne, kao da bez njih ne mogu da rešavaju zločine i jure kriminalce.
Italijani takođe vole krofne, najčešće jedu ovu poslasticu sa punjenjem od vanile i posute šećernim prahom, pa ukoliko želite parče raja u svojim ustima, onda je ovo prava poslastica.
U Nemačkoj su najpopularnije berliner krofne, napravljene od testa slatkog kvasca. Punjene su džemom, a potom premazane glazurom uz šećerni prah.
Meksičke kofne nemaju klasičan oblik krofni, popularni „ćuros“ je duguljastog oblika i preliven vrućim čokoladnim sosom.
U Izraelu se krofne pune želeom, a u novije vreme sve se više koristi alva, espreso krem i čokoladni tartufi.
U Indiji krofne su jastučaste, okrugle i natopljene slatkim sirupom, te imaju vlažan, sočni centar.
Inače, krofne u početku nisu imale rupu u sredini. Ova izmena originalnom načinu pravljenja pripisuje se kapetanu Hensonu Gregoriju, holandskom mornaru. Prema legendi on je doživeo oluju na brodu, pa je krofne koje je poneo na put naređao na drške kormila, kako bi mu ruke bile slobodne za upravljanje brodom. Tako je napravio rupu kroz sredinu testa i, eto, krofna je rođena. Ipak, iako ova priča najverovatnije nije tačna, ali je, priznaćete, veoma zabavna.
Postoji još jedna slična legenda da je jedan brodski kuvar mornarima pekao i kolače od testa i to u velikim količinama, ali kako nije imao gde da ih drži, on se dosetio da te silne kolače probuši i naređa na jednu šipku. Kasnije je tu rupu u kolačima pravio i pre samog pečenja.
Možda je, ipak, najverovatnija priča da je rupa u krofni nastala da bi se unutrašnjost krofne ravnomernije ispekla. Da nema te rupe, pečenje bi bilo neravnomerno i dosta sporije.
Treba uvek biti otvoren za nove izazove i trendove, pa su tako potrošači od ove godine imali priliku da probaju jedinstvenu Krofnicu sa ukusom prave krofne, prelivom od čokolade i posipom od šarenih mrvica - sladoled kakav do sada niste videli.