Koliko žitarica ste uneli danas? Koje su to sem pšenice? U traganju za ukusnom kombinacijom izdvojili smo 7 zrna koja se zajedno mogu naći u jedinstvenom proizvodu sa visokim sadržajem vlakana: 7 zrna štanglice!
Spelta - zrno sreće
Spelta, u narodu poznata i kao krupnik, je najstarija žitarica poreklom iz Južne Azije, a u Evropu je stigla pre oko 5.000 godina. Stari Grci su slavili njeno postojanje, smatrajući je poklonom boginje Demente.
Njeno “božansko” poreklo rezultat je brojnih pozitivnih svojstava koje pruža. Bogata je belančevinama, ugljenim hidratima, mastima i vitaminima, ima moć da se lako apsorbuje u organizmu i koristi se za oporavak nakon bolesti ili velikih napora.
U zrnu spelte dominira vitamin B, ima 8 puta više magnezijuma, kalcijuma, selena i fosfora od drugih žitarica, a pomaže i kod održavanja normalnog nivoa šećera u krvi. A ako tražite krivca za osmeh, onda je to spelta, koja pospešuje sintezu hormona sreće.
Raž – gvozdeni junak
Raž je žitarica koja se slobodno može pohvaliti najvećim sadržajem gvožda. Porekom je iz Zapadne Azije i dugo je smatran korovom. Od dolaska u Evropu, takmiči se sa pšenicom, i za sada ona ima blagu prednost. Kako je žitarica koja nema omotač oko zrna, može se koristiti u ishrani bez predhodne tehnološke obrade.
Raž je odličan izvor mangana, zaslužnog za održavanje normalnog nervnog sistema, čvrstoće i zdravlja kostiju.
Lan – riba među žitaricama
Ako tragate za biljkom koja je bogata omega 3 masnim kiselinama, lan je taj pronalazak. Iako je u upotrebi više od 4000 godina, laneno seme je veliku popularnost dobilo pre par godina kada postaje značajan deo balansirane ishrane. Velika je pomoć kod regulisanja holesterola i nivoa šečera u krvi, a omega 3 kiseline kojih ima u ovoj biljci pomaže kod artritisa. Bogato vitaminom E, laneno ulje je često u upotrebi u kozmetici, pa se od njega prave kreme i mleka za negu lica i tela.
Mak – simbol uskrsnuća
Danas prva asocijacija na štrudlu, a u grčkim i rimskim mitovima simbol večnog sna i ponovnog uskrsnuća zbog crvene boje cvetova maka. Njegovo seme bogato je esencijalnim omega 6 masnim kiselinama, pre svega oleinskom i linolnom koje naš organizam ne stvara sam.
Odličan je kod razgradnje vitamina A, D, E i K, a reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Prvi grčki atletičari koristili su mak pred takmičenje kako bi im dao snagu, a danas je preporuka da se koristi za opuštanje mišića i protiv bolova.
Susam – gost svake trpeze
Susam je bogat izvor bakra, mangana, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, fosfora, vitamina B1, folne kiseline, niacina, cinka, molibdena, selena i dijetetskih vlakana. Jasno je koliki je njegov uticaj na zdravlje! Kada se na to doda i činjenica da se iz njegovog semena može izvući do 60 posto kvalitetnog ulja, ne čudi što je rado viđen gost na svakoj trpezi.
Suncokret - superhrana za super ljude
Ime je dobio od latinskih reči sunce i cvet. Ova biljka je verni pratilac sunca, a zbog svog elegantnog izgleda, najpre je uzgajana samo kao ukrasna biljka. Tek 1840. godine prvi put je iz semenki suncokreta dobijeno ulje.
Jedna je od 20 namirnica za koju je utvrđeno da štiti od karcinoma, a u sebi sintetiše vitamine B, E i D kompleksa. Ako ste pod stresom, vitamin E će vam pomoći da eliminišete nervozu, usporiće starenje i sprečiti infekcije. A sa više od 20 posto proteina, uglavnom esencijalnih aminokiselina neophodnih našem organizmu, svrstava se u superhranu!
Pšenica – izvor energije
Najpoznatija žitarica, krcata vitaminima, mineralima, lipoidima, skrobom i šećerom, pa je mnogi smatraju idealnom hranom. Kada ponestane energije, savršeno je gorivo, a izuzetan je i čistač organizma od nagomilanih otrova koje unosimo svakog dana.
Članci, saveti i recepti za kuvanje sa Frikomom